Pet stvari koje nismo rekli voljenima, i kako to popraviti danas
Žalost koja nas najviše pritiska nije ona za onim što se desilo, već za onim što smo propustili da kažemo. Iskreno o rečima koje ostaju neizgovorene.
Boris
Remnory Tim
Reči koje čekaju
Postoji posebna vrsta tuge, ne za osobom koja je otišla, već za razgovorom koji nikada nije bio vođen. Za "volim te" koje je ostalo neizgovoreno. Za "hvala ti" koje smo odlagali za bolji trenutak koji nikad nije došao.
Prva neizgovorena stvar: "Zahvalan/na sam ti"
Zahvalnost je jedna od emocija koje najređe izražavamo onima kojima je najzasluženija, jer pretpostavljamo da znaju. Često ne znaju. Ili znaju, ali žele da čuju.
Druga: "Oprostio/la sam ti"
Porodice nose terete. Stare povrede. Čekamo da vreme samo zagladi. A ono samo zakopava, dok ne bude kasno za razgovor.
Treća: "Ponosan/na sam na tebe"
Deca svakog uzrasta žele da čuju od roditelja da su ponosni. Roditelji u poznim godinama žele da čuju od dece da su videli njihov trud.
Četvrta: "Reci mi o svom životu"
Koliko znate o tome kako je vaš otac izgledao kada je imao 20 godina? Šta je sanjao? Čega se bojao? Svaki stariji član porodice je cela jedna epoha.
Peta: "Nedostaješ mi"
Ne "vidimo se uskoro." Ne "pozovi kad možeš." Direktno, bez srama: nedostaješ mi.
Jedan od najlepših načina korišćenja Remnory memoriala je kao pismo budućnosti dok smo još tu. Reči koje ne moraju da ostanu neizgovorene.
